Sultanija Hurem (biografija)
Kome su upućene te reči? Naravno, ženi. I to ne bilo kakvoj. Ženi, koja je pretumbala vekovima brižljivo negovanu tradiciju Otomanske imperije, onoj koja je od naizgled nemogućeg, učinila moguće. Ženi, koja je prevalila put od robinje do Njenog carskog veličanstva. Narod je za nju govorio da je veštica i vračara a evropski dvorovi su je smatrali najvećom spletkašicom koja ne preza ni od koga ni od čega.
Zapadni svet je pamti kao Rokselanu a orijentalni ka Haseki Hurem sultaniju. Rođena je pak kao Aleksandra Anastazija Lisovska 1506. U tadašnjoj Poljskoj Litvaniji (Ruteniji), poznatoj i kao Crvena Rusija, nedaleko od današnjeg ukrajinskog grada Lvova. Otac joj je bio pravoslavni sveštenik i bio joj je namenjen sasvim običan život, sve dok joj krimski Tatari nisu pobili porodicu a nju odveli kao robinju u Konstantinopolju, današnjem Istanbulu, prodali za harem moćnog Sulejmana Veličanstvenog.
Po prirodi borbena, lukava, vešta u manipulisanju ljudima, umiljata kao jagnje i opasna kao vuk, donela je odluku da postane gospodarica. Svojim, pre svega umiljatim osmehom i radošću kojom je zračila vrlo brzo osvaja sultana postavši njegova miljenica- "haseki"- sa svim povlasticama koje idu uz to. Njena vedra spoljašnost joj je donela ime "Hurem" -ona koja je radosna.
Naravno, uz naklonost sultana došla je omraza njenih rivalki, pre svega dotadašnje sultanove "haseki" žene, sultanije Mahidevran, koju su zvali i "Gulbahar" -prolećna ruža. Da sve bude još komplikovanije, sultan je sa prvom ženom imao sina Mustafu, koji je trebalo da nasledi svog oca. Po Rokselani, naravno, to nije dolazilo u obzir, jer bi joj sudbina bila zapečaćena. Ali to umesto da zabrine i uplaši Rokselanu, dalo joj je podstrek da ukloni svaku prepreku koja joj se nađe na putu.
Posle jednog sukoba sa Mahridevran, kada ju je ova doslovno prebila, sultan izopštava svoju bivšu prvu miljenicu i na njeno mesto dolazi Hurem. Ona promišljeno i ciljano u međuvremenu prihvata islam, što je uslov da bi se napredovalo na lestvici moći na otomanskom dvoru. Sledeći korak je bio rađanje deteta, i to muškog, potencijalnog sultanovog naslednika. Nesunljivo je da sreća prati hrabre. Prvo njihovo dete biće sin, Mehmed.
Posle Mehmeda, Rokselana će roditi ćerku Mihrimah, te sinove Abdulaha, Selima, Bajazita i Cihangira. Poslednji sin je imao urođenu grbu. Pošto je bio dobroćudne naravi, iako hendikepiran, on će postati Sulejmanov miljenik.
Kao visprena žena sa jasnim ciljem da obezbedi presto za svoje sinove, budući vešta u intrigama i vrlo bliska sa sultanom, vrlo smišljeno je eliminisala jednog po jednog protivnika. Najveći među njima nije bila Mahidevran, već Ibrahim Paša.
Ibrahim Paša je bio vrlo blizak saradnik sultana koji se strpljivo ali uporno uspinjao uz lestvicu državne moći. Od sultanovog sokolara je postao veliki vezir, kojem je sultan ostavio na milost i nemilost osvojene teritorije u Evropi da upravlja njima. Ali sve njegovo umeće i životno prijateljstvo mu neće pomoći u sukobu sa Rokselanom. Jedina mana mu je bila što je on na prestolu hteo da vidi Mustafu, Mahivedraninog sina, a ne sina bivše robinje. Njegov je izbor bio valjan, jer su Mustafu smatrali vrlo talentovanim i nadasve obrazovanim mladim državnikom i vojskovođom. Diplomate su iz Carigrada upozoravale svoje evropske dvorove da im se ne piše dobro kada Mustafa nasledi oca Sulejmana. Tih strahovanja ih je oslobodila Hurem sultanija -Rokselina.
Svojim intrigama usadila je sultanu crv sumnje u glavu da veliki vezir Ibrahim kuje zaveru protiv njega. Sultan je po dobrom običaju pribegao "svilenom gajtanu". Ibrahima će naći zadavljenog u njegovoj kući 1536. godine. Jedan rival manje.
Međutim dok je Mustafa živ -opsnost uvek vreba po njen i život njene dece. Naučena strpljenju i upornosti, prvo udaje svoju ćerku Mihrimah za Rustem pašu, koji će dakako brzo postati veliki vezir. To joj je omogućilo da obezbedi trajni i neposredni uticaj na donošenje sultanovih odluka ali i da po potrebi uređuje stvari po njenom nahođenju. Najurgentnija stvar je bila rešiti se Mustafe.
Čas za to kucnuo je kada je Otomanska imperija krenula u pohod na Persiju. Njen zet je pustio glasinu da bi vojska, pre svega janjičari, želela da njom komanduje mladi Mustafa, jer sultan nije krenuo lično u boj već je ostao u Carigradu, odnosno da je vreme za smenu na prestolu. Sulejmana nije trebalo dugo ubeđivati u glasine. On naređuje da Mustafa dođe kod njega da bi ga u njegovom prisustvu zadavili. Tako je jedini mogući takmac eliminisan. Ali, tom užasnom prizoru davljenja prisustvovao je i Rokselanin najmlađi sin, Cihangir. Pošto je on bio strašno vezan za Mustafu, doživeće takav šok od kojeg se neće nikad oporaviti i umreće 1553, nepunu godinu dana kasnije. Ovim su sve prepreke bile uklonjene.
Ipak, prst sudbine ili neka božanska sila morala je za svu prolivenu krv uzeti i svoj danak. U međuvremenu je umro najstariji sin Mehmed a pre njega Abdulah. Ostali su Bajazit i Selim.
Budući da su obojica bili gospodari određenih teritorija sa svojim vojskama i obojica hteli da sednu na presto, rat između braće je bio neminovan. Godinu dana posle Rokselanine smrti došlo je do rata. Izgubio je Bajazit, koji sa svoja četiri sina beži u Persiju. Na zahtev Sulejmana Veličanstvenog, tadašnja vlada ga vraća u Tursku gde ih svu petoricu Sulejman ubija. Igra vlasti je završena. Na presto će sesti Selim.
Zašto je Rokselana toliko bitna? Ona je bila prva robinja koja je postala sultanija! Ona je bila prva žena kojom će se uopšte venčati jedan sultan. To se desilo posle puna četiri veka vladavine sultana, koji su imali svoje hareme i svoje miljenice, ali ne i zvanične žene. Doduše Sulejman Veličanstveni i Hurem su morali za taj čin da sačekaju smrt sultanove majke.
Rokselana ili Hurem je jedina sultanija kojoj je posle rođenja princa naslednika dozvoljeno da ostane sa sultanom na dvoru ceo život. Bila je jedina žena koja je imala ulogu savetnika sultana! Ona je donekle osnažila ulogu žene na osmanlijskom dvoru, sposobna da iz senke utiče na kolebljive vladare. Ostala su zabeležena njena pisma upućena poljskom kralju Sigismundu Drugom i persijskom šahu. Nesumljivo je da nakon postavljenja njenog zeta Rustem paše za velikog vezira, bila politički i na svaki drugi način najuticajnija ličnost u Otomanskoj imperiji. Bila je prva žena dobročinitelj. U Meki i Medini je izgradila niz narodnih kuhinja, zatim kompleks objekata u Jerusalimu sa džamijom i medresom. U Carigradu je, uz džamiju sultanije Haseki Hurem, izgradila i javno kupatilo kao deo kompleksa čuvene Aja Sofije (poznate i kao Sulejmanija). Gradila je verske škole -medrese i zgrade za opšte dobro naroda. Svojim dobročinstvom je želela da popravi ružnu predstavu naroda o njoj zbog silnih intriga i prolivene krvi. Ipak su je zvali vešticom.
Kako li je izgledala ta visprena i opasna žena? Mora da je bila zanosna, čim je očarala tada najmoćnijeg i najopasnijeg vladara. Riđokosa lepotica naglašenih oblina koje bude maštu. Tako je uglavnom prikazuju bakrorezi i platna umetnika Srednjeg veka. Za takvu sliku je zaslužan izvesni Melkior Loriks, koji je nekih pet godina proveo u Carigradu u pratnji habsburškog izaslanika. U svojim putopisima on opisuje Rokselanu upravo onako kako su je umetnici potom slikali a književnici dočaravali, uključujući i Šekspira.
Sulejman Veličanstveni je svoju miljenicu posle smrti 17. aprila 1558. sahranio u mauzoleju čiji zidovi bi trebalo da predstavljaju radost raja. Napokon, ona i jeste bila "radosnica".
1 коментара:
-
TANJA VUKOJEVIC on 9. јул 2020. 16:58 је рекао...
-
MAJKA I ZENA UVEK MORA U SVOM DOMU BITI RADOST SVIMA. VECITA PRICA O HILJADU I JEDNOJ NOCI. SPAS JE U MUDROSTI I VESTINI.
MAJKA JE BAJAZITA KOME BESHE DATA NASHA OLIVERA CERKA CARA LAZARA I CARICE MILICE. DADOSHE JE ZARAD MIRA, NEVOLJNO ALI SE ONI ZAOVLESHE.
NJEN BRAT STEFAN - VITEZ BI PROGLASEN ZA JUNAKA BITKE I DEO ZEMLJE PODARI MU BAJAZIT I NAZVA JE SRBIJA. DOPUSTI IM DA SE VRATE U SRBIJU PA CAK I PONUDI DA SE OLIVERA VRATI, ALI ONA ODLUCI DA OSTANE SA NJIM. PRELEPA LJUBAVNO ISTORIJSKA PRICA, ZAO MI JE SOT SAM ZABORAVILA DETALJE... -
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
