Priča o Sulejmanu i Hurem: Ljubav zakon menja!
Od nastanka Osmanske dinastije, pa sve do prve polovine 16. veka, postojao je običaj u Osmanskom carstvu da se svakoj sultanovoj konkubini dozvoli da rodi samo jednog sina. Taj običaj se promenio za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog, čija je najveća i jedina ljubav bila lepa Ukrajinka Rokselana… Osmansko carstvo je bila dinastička država koja je zavisila od sposobnosti sultana da proizvede muške naslednike, i čija je stabilnost dosta zavisila od stabilnosti sultanske porodice. Stoga su pitanja dinastičke reprodukcije, porodične sturkture i sistema nasleđa bila pitanja od visoke državne važnosti.
Prema islamskom zakonu, srž porodice nisu činili muž i žena, već ličnost oca. S tim u vezi, sultan je bio jedina glava vladarske porodice, isto kao što je bio i jedini vladar carstva. Stoga u Osmanskom carstvu nije postojao pojam savladarke ili formalno priznate kraljice (iako jeste bilo veoma uticajnih žena). Takođe, poreklo, vera i društveni položaj majke budućeg sultana nisu imali nikakvu relevantnost — svaka žena koja je bila deo sultanovog harema mogla je da postane majka sultanovog naslednika — mogla je biti robinja, niskog roda ili nevernica.
Postojao je, međutim, još jedan veoma uvržen običaj koji je počivao u politici nasleđivanja, a to je da svaka sultanova žena, bilo zakonita bilo konkubina, kad bi jednom rodila sultanu muško dete, više nikada ne bi ušla u sultanovu ložnicu. Ovaj običaj je počivao u činjenici da je svaki sultanov sin, od momenta svog rođenja postajao pretendent na presto, i samim tim bi postajao politički rival svojoj braći. Prinčevi stoga nisu rasli zajedno, već je svaka majka podizala odvojeno svog sina dok ovaj ne bi napunio između deset i dvanaest godina. Tada bi mu bivala dodeljena provincija na upravu i on bi odlazio na novu dužnost zajedno sa svojom majkom koja je postajala njegov duhovni vodič i čuvar.
Ovaj običaj bio je strogo poštovan sve do vladavine Sulejmana Veličanstvenog, koji ga je prekinuo i to ne iz političkih niti državnih razloga, nego zbog neizmerne ljubavi koju je osećao prema jednoj svojoj robinji, Hašeki Hurem, u Evropi poznatoj kao Rokselana.
Rokselana je bila najverovatnije kćerka jednog ukrajinskog sveštenika. Ukrajina je u to vreme bila deo Poljske i prema poljskim izvorima, Rokselana se zapravo zvala Aleksandra Lisovska koju su zarobili Tatari pri jednom od svojih napada na Poljsku. Aleksandra je bila odvedena u Istambul gde je bila kupljena za sultanov harem na pijaci gde su se prodavali robovi. Rokselana je dobila novo ime Hašeki Hurem i vrlo brzo je postala sultanova miljenica. Godine 1521. Rokselana je Sulejmanu rodila prvog sina, Mehmeda, i prema ustaljenom običaju, time se završavao bilo kakav seksualni kontakt između nje i Sulejmana. Međutim, Rokselana je između 1522. i 1531. rodila Sulejmanu još šestoro dece, od kojih je jedan bio i budući sultan i Sulejmanov naslednik, Selim II.
Sulejman je toliko voleo Rokselanu da je 1533. godine prekršio još jedan duboko ukorenjeni običaj i time je izazvao veliki skandal u ondašnjem osmanskom društvu — oslobodio je Rokselanu a potom se oženio njome i celog života joj je ukazivao velike počasti. Pošto je Rokselana bila i majka više sinova naslednika, došlo je do promene još jedne tradicije — Hurem sultanija nije pratila ni jednog od svojih sinova kad su im bile dodeljene provincije na upravu, nego je ostala u Istambulu u samom centru moći, gde je sve do svoje smrti 1558. vršila znatan uticaj na sultana. Kada je umrla, Sulejman ju je sahranio u džamiji Sulejmaniji, odmah do sultanovog turbeta.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
